YouTube-kanal „Ateisti za sekularno društvo“
Fejsbuk stranica „Ateisti za sekularno društvo“

Kritičko mišljenje



Kad kažemo kritičko mišljenje podrazumevamo skup intelektualnih veština i aktivnosti u vezi s procenjivanjem informacija koje do nas dolaze, ali i našeg mišljenja i to na disciplinovan način. To znači da je u pitanju složen proces i rezultat analize i vrednovanja tvrdnji, prepoznavanja i pronalaženja opravdanja za tvrdnje, upoređivanja s drugim, čak i suprotnim tvrdnjama, zatim razvijanja prigovora i zauzimanja stava.

Kritičko mišljenje uključuje veštine razlikovanja činjenica i vrednosti, diferenciranja eksplicitnih i implicitnih pretpostavki, zatim argumentovanih i neargumentovanih tvrdnji, prepoznavanje grešaka u zaključivanju i odmeravanja snage argumenata za stavove i verovanja.

Važno

Jedan od prvih koraka pristupa kritičkom mišljenju je taj, da se oslobodimo opšteprihvaćene svakodnevne konotacije kritike kao isticanja negativnih strana nekog posla, predmeta, ideja, čak i ljudi. Kritika je vrednovanje, a ono može biti i pozitivno i negativno, i ona će imati puno važnosti u raznim oblastima naših života. Kritika je proces rasuđivanja i vrednosti, te kao takva doprinosi razvoju autonomne, samosvesne i potpune osobe. Procesi analize, prosuđivanja i vrednovanja otvaraju refleksivnost i individualnost, koje, pak, predstavljaju osnovne odrednice čoveka.

Potreba za kritičkim mišljenjem postoji kao odgovor na tzv. obično mišljenje, koje podrazumeva proces prihvatanja verovanja i stavova s malo, ili, čak, bez dokaza.

Kritičko mišljenje treba da predstavlja imperativ savremenog sveta, iz dva razloga:

(i) Savremeno demokratsko društvo uključuje aktivne građane koji premišljaju, preispituju i vrednuju, pa donose odluke.

(ii) Savremeni svet odlikuje izuzetan tehnološki napredak, konstantne promene, izloženost pojedinaca ogromnoj količini informacija i značajno povećan izvor dostupnosti tih informacija, koje nameću potrebu za aktivnim, promišljenim i preispitujućim kritičkim pristupom.

Kritičko mišljenje može i treba da se koristi u svim mogućim situacijama koje podrazumevaju obradu informacija, rešavanje problema, donošenje odluka, učenje. Ono nam omogućava da se distanciramo od sopstvenih ubeđenja i predrasuda i da dođemo do dobro zasnovanih i logičkih zaključaka o tome u šta da verujemo i šta da činimo.

Ono se zasniva na racionalnim argumentima, na kriterijumima, ono koriguje samo sebe i osetljivo je na kontekst. Ovaj kontekst obuhvata sve od individualnog, socijalnog, kulturnog, pa do konteksta koji je određen oblašću čiji je deo dati predmet razmišljanja. Još jedna važna karakteristika kritičkog mišljenja je njegova zasnovanost na procenjivanju, na vrednovanju prema logičkim i kontekstualnim kriterijumima.

Kritičko mišljenje podrazumeva i da smo svesni tog sopstvenog procesa razmišljanja, saznanja, zaključivanja. To važi i za motive i emocije koji su integralni deo mišljenja, ali tu „ličnu notu“ u ovom tipu mišljenja moramo da držimo pod kontrolom.

Primer procesa kritičkog mišljenja kod vrednovanja informacija može se prikazati kroz:

  • Kritički odnos prema izvoru informacija
  • Prepoznavanje smisla i značenja informacija
  • Razumevanje i vrednovanje različitih pozicija
  • Otkrivanje protivrečnosti, nekonzistentnosti i nedoslednosti
  • Analiza argumenata i kontraargumenata koje iznosi izvor
  • Prepoznavanje manipulacije i propagande
  • Uočavanje i uvažavanje uloge konteksta u opažanju
  • Izgrađivanje ličnog stava i odnosa prema izvoru informacija